Sad nam je na redu da otkrijemo šta crvena govori o nama, šta implicira, šta šapuće itd. Pročitajte sve vatrene detalje u nastavku teksta.

Nauka

Crveno je na samom kraju vidljivog spektra boja. Jedna je od primarnih boja, a njena komplementarna boja je električno plava (cyan, #00FFFF).

Crvena u raznim geološkim formacijama dolazi od nekog od oblika oksida gvožđa, koji daje boju sličnu rđi, i tako dobijamo Đavolu varoš ili Veliki kanjon. Oksid gvožđa je i ono što daje crvenu boju Marsu. Krv je crvena zbog proteina koji se zove hemoglobin.

Sposobnost da se vidi crvena boja je jedna od evolutivnih prednosti dostupna primatima, i naučnici nisu sasvim sigurni kako je do toga došlo. Smatra se da se osetljivost na crvenu boju javila zbog potrebe da se razlikuje zrelo i nezrelo voće.

Danas pazite kada kupujete crvenu boju za hranu. Ranije se ona pravila od katrana (!!) a danas se pravi samo od petroleja (!!). U evropi je ova vrsta boje zabranjena, a umesto nje se koristi jedna napravljena od zgnječenih insekata. Ovo je zapravo veoma zdrava varijanta koja sa sobom ne nosi praktično nikakva zdravstvena upozorenja ako niste alergični na ekstrakt cochinea.

Postoji nešto što se zove ,,efekat crvene haljine" gde ispitanici osećaju veću (seksualnu) privlačnost ka osobama koje nose crvenu odeću. Pokazano je da ispitanici ovo osećaju nesvesno, jer kad su ih pitali zašto ih ta osoba privlaiči, nisu naveli crvenu odeću kao razlog.

Istorija

Crveni pigment je jedan od prvih ikada korišćenih, jer nalazimo njene ostatke na pećinskim crtežima. Crvena se dobijala od pigmenta koji se zvao okar.

Pošto je crvena pored dobrih stvari povezana i sa lošim (poput vreline/vatre, uništavanjem i zlom), u starom Egiptu je postojala molitva koja je počinjala:

,,O, Isis, zaštiti me od svega zlog i crvenog."

Crvena je jedna od boja koja je zastupljena u svim društvima i kulturama na svetu, pa je svaki kontinent imao svoj način da je napravi i iskoristi.

Stari Egipćani i Maje su bojile lica crveno pred borbu; rimski generali su celo telo bojili u crveno da bi proslavili pobedu; jedna je od važnijih boja u Kini, gde se mnoge vaze boje u crveno; u južnoj Africi se crvena koristi kao boja žalosti; uz to je i boja revolucije, što dolazi od crvene zastave koju je Rusija usvojila posle Oktobarske revolucije. U Indiji žene tradicionalno na venčanju ukrašavaju svoje ruke crvenom henom.

Značenje

Crveno je boja krvi i vatre, pa se od davnih vremena povezuje sa energijom, ratom, borbom, snagom, opasnošću, moći, odlučnošću, strasti, požudom i ljubavlju.

Sve što je snažno, moćno, što frca i ne da se obuzdati može se iskazati korišćenjem crvene boje. Smatra se da je u vezi sa osnovnim, primitivnim potrebama vezanim za preživljavanje.

Crveno je veoma emotivno intezivna boja, i nije čudo što je povezuju i sa kupidonom i sa đavolom.

Istraživanja su pokazala da crvena može da dovede do pravih, fizičkih efekata, kao što su povišen krvni pritisak, povećan libido, ubrzano disanje, pojačan metabolizam, veći entuzijazam, i višeg nivoa energije i samopouzdanja.

Uz to, crvena može da utiče na apetit, pa je mnogi restorani koriste prilikom dekoracije enterijera.

Suviše crvene u našem okruženju može dovesti do toga da postanemo iritirani, nervozni i u krajnjem slučaju ljuti. Premalo crvene i postajemo previše oprezni, manipulativni i uplašeni.

Negativne odlike povezane sa crvenom su: agresija, dominantnost, umaranje (što nije čudno za boju koja je povezana sa energijom), bes i kratak fitilj, okrutnost, netolerantnost, pobuna, nasilje, mržnja i brutalnost.

Korišćenje

Crveno ističe tekst i slike i gura ih u prvi plan. Koristite ga kao akcenat da biste podstakli ljude na brze odluke; ovo je savršena boja za razna dugmad tipa ,,Kupite odmah" ili ,,Kliknite ovde"

U marketingu se crvena često koristi da izazove erotska osećanja (crvene usne, haljina, štikle) ali se širom sveta koristi i da ukaže na opasnost, pa je znak STOP uvek crven, kao i svetlo na semaforu, oznaka za visoki napon itd. Vatrogasna kola su obično uvek crvena, a šljašteće crveno svetlo se često koristi kao simbol opasnosti.

Pošto se povezuje sa hrabrošću, crvena se često koristi na zastavama, medaljama, štitovima, grbovima i priznanjima.

Crvena vezana za energiju, pa se može koristiti kada se reklamiraju energetska pića, igrice, automobili, ili stvari vezane za sport i visok nivo fizičke aktivnosti.

Svetlo crveno predstavlja radost, seksualnost, strast, osećajnost i ljubav; tamno crvena je povezana sa živočću, voljom, besom, ljutnjom, vođstvom, hrabrošću; crvenkasto-braon je simbol žetve i jeseni.

Kratak disklejmer - Devete Tete Dete nije odgovorno za bilo kakvo pogrešno korišćenje ili sabotažu pomoću ove (pseudo)nauke. Dete je ovaj članak napisalo samo da bi se zabavilo, i nadamo se zabavilo i vas! Molim vas nemojte suviše iščitavati iz ovog članka, osim ako želite da ponudite prijatelju savet da bi trebalo da iskoristi crvenu u svojoj novoj reklami za sportska pića.

Da li mislite da se crvena stvarno može koristiti da se manipuliše ljudima? Recite mi dole.

Da li vam se ikad desilo da želite prijatelju da opišete ili prenesete ton neke boje, ali osećate da niste dobro objasnili, pa ste nezadovoljni i vi i prijatelj? Čak i ako vam se ovo nikad nije desilo, pročitajte ovaj članak, jer će vam svakako pomoći u nastavku života.


Ovo je jedna kratka zaobilaznica od moje serije članaka o boji (trenutan naziv ,,Oboji mi svet", po igrici istog imena, koja je preslatka i nežna i sve ono što je dobro u svetu). Pošto ću u svojim člancim koristiti heksadecimalne opise boja da bih vam tačno predstavila boje, palo mi je na pamet da bi možda bilo korisno i da objasnim šta su ti brojevi.

Načini zapisa

Postoje 3 glavna načina zapisivanja boja, i u ovom članku ćemo ih sve definisati i objasniti, koristeći primere. Pre samog početka vam predlažem da otvorite neki čitač boja - predlažemo Mozillin Color picker tool, koji je već postao legenda u svetu ljudi koji prave sajtove, ali bilo koji drugi je sasvim dobar.

1. Predefinisani nazivi

Kada u nekom kodu želimo da nekom elementu dodelimo boju, to možemo učiniti tako što ćemo jednostavno - navesti njeno ime.

Postoje boje koje imaju svoje predodređene nazive, a to su one koje se najčešće koriste. Njihova imena su, prirodno, na engleskom, pa tako imamo red, blue, green,yellow,white, black i još silesiju drugih.

Imena boja bi trebalo da budu one boje koje im ime kazuje. Ukoliko nisu, Blogger je nešto zeznuo, samo mi javite, pa ću ispraviti.

Starija verzija CSS-a ima 17 predefinisanih boja dok novija ima čak 140 (koji skok, majku mu!).

Ovo je jednostavan način da boju ubacite u kod, ali problem nastaje ako ne znate tačno kog tona je ta određena boja, ili preciznije taj određeni naziv. Tako na primer boja ,,blue" je zapravo tamnoplava, pa ćete se neprijatno iznenaditi ukoliko ste očekivali običnu (svetlo) plavu. Svetloplava je pod nazivom ,,aqua".

U novijoj verziji (CSS3) je još teže naučiti svih 140 naziva za boje, tako da je ovaj pristup zaista produktivan samo za osnovne boje kod kojih ne želite da se mučite i tražite njihov heksadecimalni kod.

2. Heksadecimalni kod

Ovo je pristup koji ću ja koristiti u celoj ovoj seriji članaka, i manje više na celom blogu, jer mislim da je najlakši (posebno ukoliko imate neki alat za određivanje boja), najekonomičniji i najelegantniji.

,,Heksa" znači 6, decimalno znači od 1 do 10, ili u ovom slučaju od 0 do 9. To nam govori da je ovo način zapisivanja boja pomoću cifara 0-9 i prvih 6 slova abecede (a,b,c,d,e,f).

Svaka boja ima svoj kod, koji ima 6 cifara, i tarabu ispred samog koda, koja pomaže kompjuteru da prepozna da je u pitanju boja.

Klasični primeri boja bi bili #ffffff i #000000 (bela i crna). Ukoliko se ceo kod sastoji samo od jedne cifre/slova, kod se može skratiti na samo 3 znaka, pa će kompjuter sasvim lako prepoznati #fff kao belu i #000 kao crnu.

Ovo se odnosi i na druge boje, ne samo na crnu i belu, pa ako negde piše #aaa, njen pun kod je.... Dopunite sami.

Druge boje su različitije, i obuhvataju tih 16 znakova u različitim kombinacijama. Kroz moju seriju (trenutno nazvanu) ,,Oboji mi svet" videćete razne primere gde sam ja iskoristila heksadecimalni zapis da preciznije opišem neku boju.

 Vežbanje

Ovde ću sad navesti samo par primera, pa vi možete da ih provučete kroz neki sajt i kažete mi koje su to boje u komentarima.

3. RGBA numerička vrednost

Ovo je malo ređe korišćen metod, ali koristan iz svojih sopstvenih razloga, a zvuči komplikovanije nego što zaista jeste.

Videli ste ovaj RGBA kod ukoliko ste ikad u Wordu pokušavali da napravite neku posebnu boju koje nije bilo u pojasu sa alatkama (ili kako se već zove toolbar).

RGBA je skraćenica za ,,red-green-blue-alpha".

RGB sistem se koristi da definiše koliko crvene, zelene odnosno plave ima u toj određenoj boji. rgb(0, 0, 0), što će reći da je crna odsustva bilo kakve boje.
Crna boja ima RGB kod

Bela nasuprot tome ima kod rgb(255, 255, 255). 255 je maksimum zasićenosti u ovom sistemu, pa nam to govori da je bela apsolutno prisustvo svih boja.

Kada RGB-u dodamo i ono A, dobijamo još jednu, dodatnu vrednost kojom možemo opisati našu boju.

Alpha se, u ovom kontekstu, odnosi na to koliko je ta određena boja providna, odnosno transparentna. Opseg RGB-a se kreće od 0 do 255, ali se opseg alphe/transparentnosti kreće samo od 0 do 1.

Nivo providnosti se iskazuje uz pomoć decimala, ili uz pomoć jedinice (1) koja označava da je boja potpuno čvrsta, i potpuno neprovidna, i u pomoć nule (0) koja kaže da je ta boja ili taj sloj skroz providan i da se, samim tim, uopšte ne vidi.

Ukoliko damo kod rgba(47, 189, 40, 0.5) dobićemo lepu zelenu boju koja je poluprovidna, pa možemo napola videti ono što je iza nje, ali kroz zeleni filter.


Decimale se uvek pišu sa tačkom, ne sa zarezom. Na slici iznad vidite primer za transparentnost sa vrednošću 0, 0.5 i 1, na jednoj prelepoj slici kokica.

Najčešće se, ukoliko želite da vam transparentnost bude 1, ni ne koristi RGBA oznaka, već samo RGB, a podrazumeva se da će biti totalno neprovidno. Ukoliko želite da vam bude 0, zašto uopšte koristite taj sloj?

Vežbanje

Daću vam nekoliko primera rgba kodova, pa mi vi u komentarima recite koje su boje navedene. Imajte u vidu da neki čitači boja neće imati odmah ponuđenu aplha vrednost, pa vam možda neće odmah prepoznati kodove.

rgba(245, 236, 66, 1)

rgba(32, 139, 227, 0.4)

rgb(105, 53, 201)

rgba(195, 18, 44, 0.2)

rgba(230, 14, 18, 0)

rgba(14, 18, 230, 0.8)

Dodatna nastava

RGB vrednosti se mogu zapisivati i preko procenata, pa tako možete imati boju čiji je RGB kod rgb(78%, 70%, 90%). Ovo sam ređe viđala, jer je priznatije da se koriste čisti brojevi, ali uopšte nije netačno.

+1 HSL zapisivanje

Ako vam nije bilo dosta HEXA-zapisivanja, i nije vam prekardašilo sa RGBA-sistemom, dolazi vam još jedan način opisivanja boja - HSL!

HSL je skraćenica za ,,hue-saturation-lightness" iliti ton-zasićenost-osvetljenost, i samim tim možemo predpostaviti da se ovim sistemom opisuju baš ovi kvaliteti u bojama.

HSL sistemu takođe možemo dodati alphu, i pretvoriti ga u HSLA sistem.
Prva vrednost (hue) se izražava brojevima u rasponu od 0-360. Brojevi označavaju gde se ta određena boja nalazi na točku boja, pa će 0 i 360 biti crvena (jer se crvena nalazi na samom kraju vidljivog spektra), a između će biti sve ostale boje onako kako su postavljene na dugi, u nedostatku boljeg opisa.

Druga vrednost (saturation) i treća (lightness) se izražavaju procentima od 0% do 100%.

Ukoliko je saturation 0% to znači da je u pitanju neka siva, a ako je 100% u pitanju je puna boja. Ukoliko je lightness 0% onda je u pitanju crna, a ako je 100% onda je tu bela.

Sistem zapisivanja je sličan kao i za RGBA sistem, i izgleda ovako hsl(119, 88%, 48%) ili hsla(0, 100%, 46%, 0.7).

Sada vam samo ostaje da mi kažete koja je vaša omiljena boja koristeči HEXA, RGB ili HSL način zapisivanja boja. Napišite mi u komentaru!

Prvi članak u seriji o bojama, ili preciznije o značenju boja, i još preciznije o njihovom govoru. Ukoliko ste se ikada pitali zašto bi trebalo da nosite neku određenu nijansu plave, ili da li kako se bebi pink razlikuje od obične roze, verovatno ste neko ko se time profesionalno bavi, pa će vam duplo korisnije biti da imate malu puškicu o značenju boja.




Tokom ove serije ćemo (nadam se) proći kroz ceo spektar boja u nekoliko kratkih članaka koji će sistematično preneti šta neka boja govori.

Prva u nizu je jedna od mojih omiljenih - ljubičasta. Ja lično volim jednu veoma specifičnu nijansu, negde u predelu #662D54 u heksadecimalnom sistemu boja. To je jedna prilično crveno zasićena ljubičasta, sasvim kraljevska nijansa.

Ovo je takođe omiljena boja moje tetke, ali ona voli plavlje ljubičaste, koje meni i jesu malo... tetkaste. Ali šta ja znam, ipak sam devete tete dete.

Istorijat

Nećemo ovde ostati veoma dugo, delom zato što mislim da niko ne čita ovaj deo, a delom što svi znamo da se ljubičasto najviše povezuje sa kraljevskim i sa vladanjem. Razlog tome je, naravno, što se ljubičasta (ili purpurna, od latinskog purpurus) veoma teško dobijala, i samim tim bila veoma skupa, pa su je mogli priuštiti samo članovi kraljevskih porodica, pa čak i oni samo za neku traku ili detalj.

U 19. veku jedan snalažljiv naučnik uspeva da napravi veštačku zamenu za supstancu od koje se do tad pravila ljubičasta, i ova boja se otad koristi češće, i postaje lakše dostupna. U 20. i 21. veku postaje omiljena boja mnogih slikara, između ostalog Klimta, koji je voleo da je koristi zbog njene živosti.

Nauka

Ljubičasta je ne-spektralna boja, što će reći da se ne pojavljuje u vidljivom spektru boja; nema je u dugi. Ona je mešavina plave i crvene, ali nema sopstvenu talasnu dužinu za razliku od purpurne.

Mangan i hematit se najčešće koriste za proizvodnju ljubičaste, i tako je bilo od najranijih dana. Kroz istoriju su se koristili i razni drugi izvori: morski puževi u Vizantiji i na Mediteranu, orcein ili ljubičasta mahovina u staroj Grčkoj, kupine u Engleskoj (prilično neuspešno).

Planine nam se ponekad čine ljubičastim kad ih gledamo iz daljine zato što, prvo (1) što je nešto udaljenije, to nam se čini plavljim, i manji je kontrast između tog objekta i neba, a onda (2) prilikom izlaska ili zalaska sunca crveni talasi se prelamaju i mešaju sa plavim, dajući iluziju da su planine zapravo ljubičaste.

Značenja

E sad dolazimo do najzanimljivijeg dela - pseudonauke!

Ljubičasto predstavlja harmoniju (jer je savršen spoj crvene stimulacije i plavog mira), ali može i dovesti do nemira, ukoliko njen ton nije dovoljno definisan. Ukoliko je definisan, odnosno ukoliko je očigledno ka kojoj boji naginje, preuzima odlike te boje.

Ova boja uzdiže, umiruje duh i um, daje osećaj spiritualnosti i poboljšava kreativnost. Omiljena je boja kreativnih ljudi i tinejdžerki.


Jaje obojeno u ljubičasto govori o postu, veri, strpljivosti i poverenju. Ovo dolazi od toga što se ljubičasta retko viđa u prirodi, pa je povezana sa svetošću i religioznošću.

Svetlo ljubičasta ili boja lavande se smatra izrazito ženstvenom bojom, i vezuje se za bogate žene. Mnogi je nazivaju ,,odraslom roze". Sve što je ove boje se smatra nežnim, krhkim, gracioznim, jedinstvenim i posebnim bez misterioznosti obične ljubičaste.

Suviše ljubičastog dovodi do nervoze, nestrpljenja i arogancije. Nedostatak ljubičaste dovodi do osećanja nemoći, negativnosti i apatije.

U baštovanstvu, ljubičasto se smatra umirujućom bojom, i veoma je popularna trenutno. Pomoći će da vizuelno poveća veličinu bašte. Njena suprotnost u baštovanstvu je žuta.

U dizajnu enterijera se predlažu samo akcenti ljubičaste, jer je veoma lako biti preopterećen ukoliko je ceo prostor ljubičast. Ipak, pošto je boja na međi, dizajneri ga koriste u stanovima i za muškarce i za žene kada žele da dodaju malo sofisticiranosti.

Kratak disklejmer - Devete Tete Dete nije odgovorno za bilo kakvo pogrešno korišćenje ili sabotažu pomoću ove (pseudo)nauke. Dete je ovaj članak napisalo samo da bi se zabavilo, i nadamo se zabavilo i vas! Molim vas nemojte suviše iščitavati iz ovog članka, osim ako želite da ponudite prijatelju savet da bi trebalo da zasadi neko žuto cveće pored svog ljubičastog.

Sad kad smo to skinuli sa dnevnog reda, da li verujete da vam ljubičasto može pomoći da postignete unutračnji mir? Ostavite nam komentar!

Dugo očekivani serijal (od strane nikoga) je napokon stigao na blog Na Tri Ćoška. Ovde ćemo vam mi preneti neke super lake, ili super ukusne recepte koje možete spremiti sa onim što već imate u kući. Prva epizoda: super lake špagete sa kremastim sosom koje svako može da napravi! Pročitajte dalje.

Ovaj recept sam otkrila slučajno, i totalno ga obožavam. Ima samo 4 sastojka, a verovatno ih sve imate u kući, što znači da ga možete praviti kad god, a kao bonus je i super jeftino.

Sastojci

• Testenina - možete bilo koju testeninu ubaciti u ovaj recept. Tradicionalno se pravi sa špagetama, ali ja volim da koristim penne ili neke slične ,,šuplje" testenine, jer se onda sos lepo nakupi u tim šupljinama, pa je duplo sočnije.
  
  Količina - recimo celo pakovanje za 4 osobe. Ja kad pravim za sebe špagete merim tako što uhvatim snop u krug svog palca i kažiprsta i to mi bude dovoljno; za penne, makarone i slične ,,male" paste merim šakom, dve i po šake su mi sasvim dovoljne.
  

Savet Devete Tete

Prvi put kad budete pravili ćete totalno omašiti sve veličine, ali drugi put će biti bolje. Pokušajte da ,,standardizujete" neki način merenja (poput šake, prsta itd.) jer ćete tako manje posle bacati.

• Pavlaka - kisela pavlaka bilo kog proizvođača. Ja sam jednom čak ubacila krem sir umesto pavlake, tako da verovatno možete ubaciti bilo koji mlečni proizvod a da je ,,čvrst", ali ne kao sir. Shvatate šta hoću da kažem.
  
  Količina - za 4 osobe 1 i 1/2 čaša pavlake; za jednu osobu (mene) pola čaše.

• Mleko - ako moram i ovo da objašnjavam, mislim da bi trebalo novac da potrošite na kurs kuvanja.
  
  Količina - za 4 osobe 1/2 čaše; za jednu osobu (mene) odokativno tako da prekrije dno šerpe.

• Žuti sir - bilo koji sir koji se može rastopiti poput gaude ili kačkavalja. Ja koristim gaudu, ali možete koristiti šta vam volja, ili čak mešati dva sira. Bitno je da se može istopiti.
  
  Količina - za 4 osobe 1 čaša; za jednu osobu onoliko sira koliko volite. Ja volim da mi bude sirasto, pa ja rendam dok mi se ne učini da ima otprilike 2 šake.
  

Priprema

U lonac sipajte vode, ne više od 2/3 lonca i stavite na ringlu; uključite ringlu. Ubacite vašu testeninu, pazeći da je sva potopljena. Ako nije dodajte još malo vode. Ne stavljajte poklopac.

Vodu posolite (nemojte dodati ništa... dodatno), promešajte i ostavite da se kuva oko 10 minuta za al dente, ili 15 za lepo skuvane.

Savet Devete Tete

Uzmite drvenu varjaču i stavite je preko lonca. Kako se voda bude zagrevala i ključala, varjača će upiti deo toplote, pa voda neće prekipeti. Ovo i nije opasnost ukoliko imate malo vode a veliki lonac, ali ako ste u mali lonac stavili mnogo vode, ovo je odličan metod da vam kuhinja ne bude mokra.

OPREZ - Sama varjača će, kad je budete uzimali, biti prilično vruća, tako da budite pažljivi.

Sir uzmite i narendajte na neki tanjirić ili tacnu. Ja volim da koristim sitno rende, jer se mali komadi sira brže tope. Količina zavisi od toga koliko sira volite, a koristi se da bi malo zgusnuo sos, i imao još ukusa.

Otprilike 5 minuta pre nego što procenite da će rezanci biti gotovi, počnite sos. Neku oveću šerpu pokvasite (da nam mleko ne bi zagorelo) pa u nju sipajte mleko i stavite pavlaku.

Mešajte na srednjoj temperaturi dok sos ne postane homogen, odnosno da se ne vide grudvice pavlake. Ne dajte mleku da provri - ukoliko je temperatura prejaka smanjite je.

Dodajte so, biber i druge začine po želji. Ja volim da dodajem oregano, jer tako ima italijanskiji ukus i lepo miriše.

U sos dodajte sir i na laganoj vatri brzo mešajte dok se sir ne otopi i masa ne zgusne. Ne dajte da zagori!

Kad ste zadovoljni gustinom (masa je otprilike malo gušća od testa za palačinke, ali ipak prilično retka) sklonite sa vatre.

Testeninu procedite i ubacite u šerpu sa sosom. Promešajte sve tako da su svi rezanci preliveni sosom, pa prebacite u tanjir. Dodajte još malo sira odozgo ako volite, i  pokušajte da se setite da dišete dok jedete!

Cmok od
Devete Tete

P.S: Šaljite slike svojih remek dela, dajte utiske, javite kako vam je uspelo i šta ste izmenili, možda pomogne nekome! 

Evo i skraćenog recepta koji možete i ištampati!

Velika ti tabela, brate

U cilju temeljnosti sam se potrudila da nađem što je više moguće značenja. A i u jednom trenutku je postalo toliko zabavno i nisam znala kad da stanem.
 

Problematika

Postoji više problema sa ovim kodom, ukoliko je zaista postojao u vreme kada proizvođač lepeza to tvrdi.

Najpre, šta da radiš ako tvoj ljubavnik ne razume taj kod? Džabe ti je da se lupaš po obrazu ako on samo misli da je to zbog komarca.

S druge strane, ukoliko uzmemo da je ovo bio rasprostranjen i naveliko poznat kod, kakvu je slobodu i skrivenost pružao mladim devojkama? Svi bi videli šta one pokazuju, kao i kome to pokazuju.

A s druge strane, možda bi kod video neko ko stoji pored nameravane mete, i pomislio da se obraćate njemu. Kako se izvući iz tog nesporazuma?

I šta da radim ako mi je jednostavno vruće i želim da se hladim?

Na kraju krajeva

Neosporno romantično, ali možda ne praktično. Ipak je super trik na rođendanima i Novoj godini da pokažete kako znate da se sporazumevate samo uz pomoć lepeze.

I da se ne lažemo, svako od nas bi, da živi u ono vreme, probao da koristi ovaj jezik, slažete li se?

Prvo da utvrdimo gradivo

Pismo preporuke se piše kada napuštate neki posao ILI da biste se prijavili za neki projekat.

Ako napuštate posao, vaš poslodavac piše pismo preporuke, kratko obrazlažući vaš doprinos kompaniji i zašto bi neki budući poslodavac trebalo da vas zaposli. Što se tiče projekata, neki (posebno oni vezani za neki vid prava) zahtevaju 2 ili 3 pismene preporuke od prethodnih šefova, jer preko njih oni upoznaju vas.

Idealno bi preporuku napisao sam poslodavac, i u njoj bi objasnio tačno (i malo ulepšano) kako ste divna osoba i odličan radnik. U manje idealnom slučaju vi pišete preporuku sebi, pa im dajete na uvid, oni to pregledaju, i ako su zadovoljni potpišu.

Osnovna struktura

Pismo preporuke (onako kako ga ja pišem, mada sigurno ima više škola mišljenja) ima ,,uvod", 3 pasusa i pozdrav.

Prvi pasus

U prvoj rečenici pisac iskazuje zadovoljstvo ili želju da preporuči osobu o kojoj se pismo piše (u daljem tekstu: Devete Tete Dete). Ime te osobe se obično pominje u prvoj rečenici, jer je tako najsigurnije da će ga budući poslodavac, iliti njegov HR menadžer videti.

U drugoj rečenici se kaže u kakvom su odnosu bili Devete Tete Dete i poslodavac. U ovom slučaju bi to bio poslovni odnos i ova rečenica bi glasila otprilike ,,Devete Tete Dete je radilo kao XY u kompaniji ABC.co".

U nastavku pasusa ja obično volim da malo opišem kakva je to kompanija, čime se bavi, kada je osnovana (,,ABC.co već 69 godina radi na postizanju ovoga ili onoga...")

Ovo radimo jer se može desiti da budući poslodavac ne zna kakva je to kompanija, i ovo mu olakšava posao jer ne mora da gugla i traži čime se bavi ta kompanija i zašto bi baš Devete Tete Dete bilo dobro za poslodavčevu kompaniju.

Drugi pasus

Drugi pasus je onaj u kome počinju hvalospevi.

Prvu rečenicu ovog pasusa ja volim da započnem svojim imenom (samo imenom, bez prezimena), jer tako se ponovo na samom početku podseća o kome je ovde zapravo reč.

U zavisnosti od tipa posla koji smo radili, ovaj pasus će različito izgledati. Na samom kraju članka ćemo napisati jedno fol pismo, pa ćete moći da vidite kako bi jedan taj članak izgledao.

Uvek prvo pomenite ono što je najvažnije, odnosno ono što ste zapravo obavljali, i recite da ste ga obavljali dobro. Onda pomenite vašu sekundarnu aktivnost, pa to da ste odlično radili u timu i dobro komunicirali sa članovima tima kada je bila neka hitna situacija.

Na kraju pasusa, u samo jednoj rečenici, pomenite koliko ste bili posvećeni i vredni. Nemojte previše kititi; ne zaboravite da će ovo proći kroz ruke vašeg šefa, i on sasvim lako može jednostavno da izbriše ono što mu se ne sviđa.

Budite konzervativni i uzdržani, i ulepšavajte samo malo (ne kao na CV-ju gde se debelo laže)

Treći pasus

Poslednji pasus služi da se još jednom pomene koliko je sam šef zadovoljan (dakle nije više direktno o vama, već o reakciji vašeg nadređenog.)

Pomenite kako smatrate da ćete moći da se snađete u određenoj oblasti bez problema, zbog svog xyz.

Poslednje dve rečenice ja volim da zovem ,,potvrda da šef postoji". U ove dve rečenice vi/vaš šef kaže da će mu biti drago da vas preporuči i da je dostupan za dalje hvalospeve ukoliko su potrebni.

Ovo budućem poslodavcu daje šansu da zapravo nazove vašeg šefa i da proveri da li je ono što je u preporuci zaista tačno, pa je ovo dodatan razlog da ne preterujete u hvaljenju sebe.

Uvod i pozdrav

Da bi ovaj dokument delovao što zvaničnije, dobro je imati neki super zvaničan uvod.

Kad kažem uvod, mislim na mesto i datum, predmet radnje, i šta god želite tu da stavite a da mislite da je super zvanično.

Samo pismo počinjete sa ,,Poštovani,"

Pozdrav je jednostavno - pozdrav. Obično se pisma preporuke završavaju sa ,,S poštovanjem," i onda ime i titula šefa.

Dodatne zvrčke.

Ukoliko to postoji, i ukoliko znate kako da to dodate u fajl, bilo bi lepo da imate neki header i/ili footer koji sadrži informacije o toj kompaniji, ili o vašem šefu: dakle njegov imejl i mobilni, ili kompanijin imejl, telefon, registarski broj...

Ovo nije neophodno, ali pojačava utisak da je ovo pismo zapravo zvaničan dokument,  a ne nešto što ste napisali dok sedite u gaćama pred kompjuterom.

Primer

Recimo da sam ja upravo napustila svoj posao cvećara da bih postala doktor astrofizike. Moj šef je veoma zadovoljan mojim radom, i piše mi sledeću preporuku.

---

Kovačevac, februar 1234.
Predmet: Preporuka za Devete Tete Dete

Poštovani,

veliko nam je zadovoljstvo da preporučimo Devete Tete Dete i njihov rad. Dete je 13 godina radilo kao cvećar u Cvećari. Cvećara je cvećara koja se bavi isključivo uzgojem i prodajom pravog, živog cveća najvišeg kvaliteta. Osnovana pre 234. godine od strane Cve Ć. Ara, Cvećara je moderan biznis koji nastavlja da cveta.

Dete je tokom svog rada imalo više zaduženja: pre svega je bilo zaduženo za proračunavanje ponude i potraživanja, dnevnog bilansa i dužine stabljika cvetova u odnosu na prosečnu dužinu šake muške osobe na 8. mart. Pored toga je Dete radilo na kasi u samoj Cvećari, komunicirajući svakodnevno sa mušterijama na svim živim i mrtvim jezicima na svetu, ali pre svega na engleskom, u kom je pokazalo izrazitu veštinu. Dete briljira u samostalnom radu, ali je takođe i odličan timski igrač, koji nesmetano komunicira sa ostalim članovima tima i sposobno je da pravilno odreaguje u kriznim situacijama, kao što je nestanak crvenih ruža na Dan zaljubljenih.

Bili smo izuzetno zadovoljni radom Devete Tete Deteta (kako ovo ubaciti u padež, majku mu) i smatramo da bi se odlično snašlo u bilo kojoj situaciji zbog njegovih ličnih sposobnosti i kvaliteta. Biće nam veoma drago da ovom preporukom doprinesemo njegovom daljem napredovanju. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja, možete nas kontaktirati i mi ćemo vam rado odgovoriti.

S poštovanjem,

Cve Ć. Ara 20.
Predsednik i cvetni aranžer u Cvećari

---

Rezime

Budite konzervativni - ne pišite nešto što apsolutno nije tačno, jer uvek postoji mogućnost da budući poslodavac nazove prethodnog; ali

Budite hvalisavi - slobodno pomenite ono što jeste radili, i da ste to radili dobro. Pomenite i svoje lične kvalitete koji su vam pomogli da postanete ono što ste danas.

Budite formalni - ovo je zvaničan dokument, pa ga tako i tretirajte. Ne koristite izraze koji su suviše osećajni ili ukazuju na bliskost; ali

Budite lični - posle samog početka ne morate više pominjati svoje prezime; dovoljno je pominjati samo ime, jer sad već budući poslodavac zna ko ste vi. Možete malo topline ubaciti u opis zadovoljstva koje je vaš šef osećao povodom vašega rada, ali opet, ne preterujte. Nek to bude samo toplina šefa koji vidi da mu kompanija funkcioniše ko švajcarski sat, a ne zadovoljstvo majke kad joj dete prvi put prohoda.

I na kraju, ako dobijete posao, častite me ćevapima i Pepsijem.

Pokrenite izazov na

#EuropeanFilmChallenge
 

Ukoliko ste nekada imali projekat za koji su vam bile potrebne slike, ne znam koje ste koristili, ali trebalo bi da su royalty-free. Šta to znači, i zašto je važno - pročitajte u nastavku teksta!

Šta su royalties?

Pre nego što objasnimo šta znači royalty free (bez, u nedostatku bolje reči, rojaltija), moramo prvo objasniti šta je to royalty.

U svom originalnom značenju ova reč znači kraljevska porodica. Kada se koristi u okviru autorskih prava i komercijalne upotrebe, royalty označava nadoknadu koja se plaća da bi se neki sadržaj koristio.

Da vidimo na primeru:

Recimo da ja napravim neku veselu melodiju, poput džingla, i postavim na neki sajt gde ljudi mogu da je slušaju. Taj džingl ima moje ime na sebi (jasno je da sam ga ja napravila i da je on moja intelektualna svojina) i u uslovima korišćenja tog sajta stoji da se sadržaji pojedinačnih autora ne smeju preuzimati bez njihove dozvole.

Nedelju dana kasnije me kontaktira neka kompanija, kojoj se mnogo svideo moj džingl, i koja hoće da ga iskoristi u svojoj novoj reklami zaaaa... dušeke.

Ta kompanija, da bi koristila moju muziku, mora da mi plate određenu sumu (iliti royalties) da bi joj ja dozvolila da privremeno dobije autorska prava na tu moju melodiju. Isplata može biti odjednom, ali se većina autora odlučuje da dobije neki postotak od ukupne prodaje nekog proizvoda, kroz neko određeno vreme.

Kompanija takođe mora vrlo jasno naznačiti da ona ne poseduje pravo na taj sadržaj, već da je on ,,pozajmljen" od nekog autora, i najčešće ga i pomenu. Ovo je veoma korisno, jer tako taj autor (u ovom slučaju ja) dobija reklamu za svoj rad.

Šta je onda royalty free?

Royalty free znači da se taj određeni sadržaj može koristiti u komercijalnoj upotrebi bez da pomenete ko ga je napravio. Sve slike na mom blogu su u potpunosti royalty free, ali možete naći i muziku i druge sadržaje na ovu foru.

To dalje znači da je sam autor bio tako darežljiv i odustao od svojih autorskih prava, dajući slobodu drugim stvaraocima kojima bi taj sadržaj bio koristan da ga, pa, iskoriste.

Ipak, to ne mora uvek značiti da su ovi sadržaji besplatni. Slike najčešće jesu, ali muziku i neke naprednije grafike ćete najčešće morati da kupite; ovo nisu royalties, već samo jednokratno plaćanje da biste mogli da preuzmete taj sadržaj, pa ga posle možete koristiti do mile volje.

Zašto samo ne skineš slike sa interneta, nego se zezaš traženjem posebnih royalty free sajtova?

Kako zanimljivo pitanje, čitaoče! Odgovor je vrlo jednostavan.

Ne želim da kradem rad drugih ljudi + ne želim da me tuže.

Drugi deo odgovora je samoobjašnjiv - ukoliko ja iskoristim, recimo, neku sliku koja je zaštićena autorskim pravom (iliti copyright-om), a ne platim autoru ili vlasniku to korišćenje, on ima pravo da me tuži za narušavanje autorskog prava.

Prvi deo odgovora bi takođe trebalo da bude samoobjašnjiv, mada mnogi ljudi ne misle tako.

Ovde neću ulaziti u pirating i nelegalno skidanje muzike, filmova i igrica sa neta, ili slika sa gugla za pozadinu na kompu - svi mi radimo te stvari (jer se para nema, ili jer nas mrzi da tražimo legalne kopije, ili ih prosto nema kod nas), iako svakako ne bi trebalo.

Razlika je to što mi lično koristimo te sadržaje.

Mi ne pravimo nešto novo od toga što smo skinuli, i ne prodajemo ga; sliku koju skinemo samo držimo kao pozadinu na našem ličnom kompu, i iako to jeste u neku ruku povreda autorskih prava, niko na to neće obratiti pažnju, jer mi ne dobijamo pare od toga što smo sliku Betmena stavili kao pozadinu.

Problem nastaje kada ja, recimo, pišem članak za koji mi treba neka određena slika. Nekad u budućnosti ću ja dobijati pare od ovih članaka (ha!) i svaka slika koja iskoristim na blogu ili u člancima je, samim tim, podložna autorskom pravu.

Ukoliko ja iskoristim neku sliku na blogu, bez da je ona royalty free, a zaradim neki novac na tom članku, autor te slike bi takođe trebalo da zaradi novac.

Ukoliko autor otkrije da sam koristila njegovu sliku bez dozvole, i još dobila pare, on ima pravo da me tuži, jer je uskraćen za zaradu za koju je radio.

Ukoliko je, pak, ta slika royalty free, autor nema prava da se žali, jer je on lično napravio tu sliku, i bacio je u prazninu interneta sa natpisom ,,Slobodno za usvajanje".

Etička komponenta

Dolazim do glavne tačke celog ovog teksta, njegove okosnice, onoga što je provejavalo kroz tekst do sad, ali ćemo ga mi ipak jasno i izričito pomenuti.

Nije etički koristiti sadržaje drugih ljudi bez njihove dozvole.



Ovo se pre svega odnosi na male autore, one koji se još nisu proslavili i pročuli, i gde možete da isfinesirate da ste do tog sadržaja došli legalno.

Kako biste se vi osećali ako biste vi, pošto ste proveli sate i sate praveći nešto, i pošto vas obuzme osećaj ponosa što ste završili, saznali da je neka velika kompanija jednostavno uzela vaš rad, bez da se makar zahvalila.

Ovo se najčešće dešava sa fotografijama. Novine, želeći da što pre prenesu neku vest, jednostavno uzmu neku fotografiju i ištampaju je, bez da pitaju fotografa (a ovde su u pitanju profesionalni fotografi i foto-novinari) da li to smeju.

Tokom godina su sprovedene mnoge parnice baš zbog ovoga, i uvek su fotografi pobeđivali, jer su oni pratili zakon, dok velike medijske kuće nisu.

Autorska prava i druga srodna prava se kod nas ne pominju često, i zato ljudi često zaboravljaju da postoje, ali ovde sam da vam kažem - postoje.

Korišćenje tuđeg rada u komercijalne svrhe bez dozvole je krađa, i tačka.

Budite fer, i budite ljudi; pomozite nekom mladom staraocu da se pročuje, pitajte ga da iskoristite njegov sadržaj, i napišite njegovo ime pored tog sadržaja - toliko je jednostavno!

Da li vam je ovo promenilo mišljenje o korišćenju tuđih sadržaja?