Govor lepeze

Zašto nisu samo govorile se svojim partnerima?

U 19. veku su društvene norme bile unekoliko drugačije, i mnogo strože nego što su danas, posebno kad su u pitanju žene i njihova čast. Devojka nije smela da ima bilo kakve intimne kontakte sa muškarcima van njene porodice.

Ne samo to, već se i od udatih žena očekivalo da budu smerne i skromne, i da ne talasaju društvenu scenu (iako se to dešavalo naravno). Žene su imale ljubavnike, ali nisu smele da budu viđene sa njima, ili bi im to uništilo reputaciju.

Ukoliko bi mlada, neudata devojka bila viđena sa momkom koji joj nije rođak, verovatno nikad ne bi uspela da se uda, jer bi se smatralo da je razuzdana i nemoralna.

Istorijska podloga

Istoriografi zapravo nisu sigurni da li je ovaj kod postojao. Jedan od prvih pomena ovog jezika nam dolazi oko 1950. od jednog proizvođača lepeza. Sasvim je moguće da je ovaj kod u stvari bio jedna velika reklama, koja je koristila romantiku prošlog vremena da poboljša prodaju.

Drugi istoričari ipak ukazuju na to da je postojala neka vrsta jezika koja je koristila lepezu, ali se ne zna zaista kako je izgledao.

Dešifrovanje koda

U ovom članku ćemo se posvetiti simboličnom govoru lepeza kako je prikazan 1950.

Zašto, ako možda nije postojao?

Zato što je super zabavno, i oduvek sam želela da ga naučim. Uz to, možda nije postojao u periodu u kom biste pomislili, ali je i dalje jedan zanimljiv deo istorije.

Ajmo, onda