Royalty free - besplatno ili ne?

Ukoliko ste nekada imali projekat za koji su vam bile potrebne slike, ne znam koje ste koristili, ali trebalo bi da su royalty-free. Šta to znači, i zašto je važno - pročitajte u nastavku teksta!

Šta su royalties?

Pre nego što objasnimo šta znači royalty free (bez, u nedostatku bolje reči, rojaltija), moramo prvo objasniti šta je to royalty.

U svom originalnom značenju ova reč znači kraljevska porodica. Kada se koristi u okviru autorskih prava i komercijalne upotrebe, royalty označava nadoknadu koja se plaća da bi se neki sadržaj koristio.

Da vidimo na primeru:

Recimo da ja napravim neku veselu melodiju, poput džingla, i postavim na neki sajt gde ljudi mogu da je slušaju. Taj džingl ima moje ime na sebi (jasno je da sam ga ja napravila i da je on moja intelektualna svojina) i u uslovima korišćenja tog sajta stoji da se sadržaji pojedinačnih autora ne smeju preuzimati bez njihove dozvole.

Nedelju dana kasnije me kontaktira neka kompanija, kojoj se mnogo svideo moj džingl, i koja hoće da ga iskoristi u svojoj novoj reklami zaaaa... dušeke.

Ta kompanija, da bi koristila moju muziku, mora da mi plate određenu sumu (iliti royalties) da bi joj ja dozvolila da privremeno dobije autorska prava na tu moju melodiju. Isplata može biti odjednom, ali se većina autora odlučuje da dobije neki postotak od ukupne prodaje nekog proizvoda, kroz neko određeno vreme.

Kompanija takođe mora vrlo jasno naznačiti da ona ne poseduje pravo na taj sadržaj, već da je on ,,pozajmljen" od nekog autora, i najčešće ga i pomenu. Ovo je veoma korisno, jer tako taj autor (u ovom slučaju ja) dobija reklamu za svoj rad.

Šta je onda royalty free?

Royalty free znači da se taj određeni sadržaj može koristiti u komercijalnoj upotrebi bez da pomenete ko ga je napravio. Sve slike na mom blogu su u potpunosti royalty free, ali možete naći i muziku i druge sadržaje na ovu foru.

To dalje znači da je sam autor bio tako darežljiv i odustao od svojih autorskih prava, dajući slobodu drugim stvaraocima kojima bi taj sadržaj bio koristan da ga, pa, iskoriste.

Ipak, to ne mora uvek značiti da su ovi sadržaji besplatni. Slike najčešće jesu, ali muziku i neke naprednije grafike ćete najčešće morati da kupite; ovo nisu royalties, već samo jednokratno plaćanje da biste mogli da preuzmete taj sadržaj, pa ga posle možete koristiti do mile volje.

Zašto samo ne skineš slike sa interneta, nego se zezaš traženjem posebnih royalty free sajtova?

Kako zanimljivo pitanje, čitaoče! Odgovor je vrlo jednostavan.

Ne želim da kradem rad drugih ljudi + ne želim da me tuže.

Drugi deo odgovora je samoobjašnjiv - ukoliko ja iskoristim, recimo, neku sliku koja je zaštićena autorskim pravom (iliti copyright-om), a ne platim autoru ili vlasniku to korišćenje, on ima pravo da me tuži za narušavanje autorskog prava.

Prvi deo odgovora bi takođe trebalo da bude samoobjašnjiv, mada mnogi ljudi ne misle tako.

Ovde neću ulaziti u pirating i nelegalno skidanje muzike, filmova i igrica sa neta, ili slika sa gugla za pozadinu na kompu - svi mi radimo te stvari (jer se para nema, ili jer nas mrzi da tražimo legalne kopije, ili ih prosto nema kod nas), iako svakako ne bi trebalo.

Razlika je to što mi lično koristimo te sadržaje.

Mi ne pravimo nešto novo od toga što smo skinuli, i ne prodajemo ga; sliku koju skinemo samo držimo kao pozadinu na našem ličnom kompu, i iako to jeste u neku ruku povreda autorskih prava, niko na to neće obratiti pažnju, jer mi ne dobijamo pare od toga što smo sliku Betmena stavili kao pozadinu.

Problem nastaje kada ja, recimo, pišem članak za koji mi treba neka određena slika. Nekad u budućnosti ću ja dobijati pare od ovih članaka (ha!) i svaka slika koja iskoristim na blogu ili u člancima je, samim tim, podložna autorskom pravu.

Ukoliko ja iskoristim neku sliku na blogu, bez da je ona royalty free, a zaradim neki novac na tom članku, autor te slike bi takođe trebalo da zaradi novac.

Ukoliko autor otkrije da sam koristila njegovu sliku bez dozvole, i još dobila pare, on ima pravo da me tuži, jer je uskraćen za zaradu za koju je radio.

Ukoliko je, pak, ta slika royalty free, autor nema prava da se žali, jer je on lično napravio tu sliku, i bacio je u prazninu interneta sa natpisom ,,Slobodno za usvajanje".

Etička komponenta

Dolazim do glavne tačke celog ovog teksta, njegove okosnice, onoga što je provejavalo kroz tekst do sad, ali ćemo ga mi ipak jasno i izričito pomenuti.

Nije etički koristiti sadržaje drugih ljudi bez njihove dozvole.



Ovo se pre svega odnosi na male autore, one koji se još nisu proslavili i pročuli, i gde možete da isfinesirate da ste do tog sadržaja došli legalno.

Kako biste se vi osećali ako biste vi, pošto ste proveli sate i sate praveći nešto, i pošto vas obuzme osećaj ponosa što ste završili, saznali da je neka velika kompanija jednostavno uzela vaš rad, bez da se makar zahvalila.

Ovo se najčešće dešava sa fotografijama. Novine, želeći da što pre prenesu neku vest, jednostavno uzmu neku fotografiju i ištampaju je, bez da pitaju fotografa (a ovde su u pitanju profesionalni fotografi i foto-novinari) da li to smeju.

Tokom godina su sprovedene mnoge parnice baš zbog ovoga, i uvek su fotografi pobeđivali, jer su oni pratili zakon, dok velike medijske kuće nisu.

Autorska prava i druga srodna prava se kod nas ne pominju često, i zato ljudi često zaboravljaju da postoje, ali ovde sam da vam kažem - postoje.

Korišćenje tuđeg rada u komercijalne svrhe bez dozvole je krađa, i tačka.

Budite fer, i budite ljudi; pomozite nekom mladom staraocu da se pročuje, pitajte ga da iskoristite njegov sadržaj, i napišite njegovo ime pored tog sadržaja - toliko je jednostavno!

Da li vam je ovo promenilo mišljenje o korišćenju tuđih sadržaja?